Mnogo je puta u javnosti bilo priče o razlozima za i protiv kada je reč o korišćenju supstrata u setvi povrća i cveća...
Mnogo je puta u javnosti bilo priče o razlozima za i protiv kada je reč o korišćenju supstrata u setvi povrća i cveća. Kada su se pre petnaestak godina na našem tržištu pojavili prvi supstrati postojalo je dosta otpora u primeni istog, čak i kod najvećih i najozbiljnijih povrtara. Za kratko vreme su „preležane dečije bolesti“ i različiti supstrati su postali neizostavni proizvod u svakodnevnoj proizvodnji rasada.
Međutim, poslednjih nekoliko godina u trendu je drastičan primer nestručne, neprofesionalne i ne dovoljno pametne upotrebe pomenutih supstrata u proizvodnji rasada cveća i povrća. Ne želimo nikoga da vređamo ovim putem, naprotiv namera nam je da ukažemo na veliku grešku koja je sveprisutna u proizvodnji rasada. Možemo prihvatiti činjenicu da je to sve uzrokovano teškom ekonomskom situacijom i besparicom kod većine naših povrtara ali ne možemo opravdati takve postupke u slučajevima kada se radi o najsavremenijoj i najzahtevnijoj proizvodnji rasada u savremenim objektima namenjenim samo za ovaj vid proizvodnje.
Naime radi se o pogrešnoj upotrebi različitih supstrata u različitim fazama razvoja mladih biljaka. Opšte je poznato da pojmovi setva i sadnja predstavljaju dva različita procesa i da sejati sitno seme u neki supstrat i i presađivati mlade biljke i biljčice u veće posude nisu isti poslovi. Međutim, u praksi za ove različite procese 99% naših povrtara koristi isti supstrat. Kao po nekom pravilu uvek se čini pogrešan izbor. Za setvu tj.za sejanje sitnog semena u za to predviđene tacne, koristi se smeša supstrata namenjenog za rasađivanje (pikiranje) mladih biljaka u veće saksije. U praksi to su supstrati pakovani u bale različitih dimenzija, uglavnom između 200 i 300 litara. Razlog tome je jedan i uvek isti, a to je CENA. Supstrati pakovani u standardna pakovanja od 70 litara su u proseku 50 % skuplji u odnosu na one pakovane u tzv.balama od 200 ili 250 ili 300 litara.
Kada se gleda samo cena ovih supstrata nameće se logično pitanje ko je lud da kupuje puno skuplji proizvod, „skoro“ istih karakteristika, za „skoro“ istu namenu? Slično pitanje se nameće i sa druge starne, ko je lud da proizvodi „slične“ proizvode (70 lit i 300 lit) ako se prodaje samo jedan od tih artikala? Međutim, to „skoro“ odvaja velike i ozbiljne povrtare od „skorao“ takvih, jer kada se na kraju proizvodnog ciklusa podvuče crta i „prebroje“ rezultati, slika često bude tužnija od ovih nekoliko slika koje smo mi načinili u jednom od objekata za setvu i proizvodnju rasada. Na ovim slikama se vidi jedan te isti hibrid paprike koji je posejan istog dana, čak istog sata, iz iste kesice, u za tu namenu predviđen supstrat iz vreća od 70 litara sa jedne strane i mlade i zaostale i nedovoljno razvijene biljčice koje su sejane u neadekvatnu ali jeftiniju vrstu supstrata pakovanu u bale od 200-tinjak litara sa druge strane. Razlika u veličini, kondiciji i sveopštem kvalitetu između ovih sadnica u ovoj fazi je već OGROMNA! Da će to uticati na ranostasnost, prinos, kvalitet plodova i na kraju na ukupni prihod, ne treba trošiti reči.
Ovde nije reč o proizvođaču supstrata, bez obzira što je na slici BVB supstrat koji uvozi i distribuira naša firma, jer je vrlo slična situacija sa svim 70 litarskim supstartima, nasuprot onim drugim u velikim pakovanjima a čiji su uporedni rezultati takođe vrlo slični, bez obzira na proizvođača ili uvoznika. Jednostavno, žabe i babe ne bi trebalo mešati, jer ako ove slike nisu dokaz za to onda je uzaludna i svaka rečenica iz ovog priloga.
