Zdravlje biljaka i njihov pravilan razvoj zavisi od fiziološke ravnoteže. Ukoliko dođe do poremećaja fiziološke ravnoteže, što se može ispoljiti kroz promenu boje lista ili manjim porastom, pegama na plodovima, zdravlje biljke je ugroženo, a samim tim i rod. Jedan od ključnih makroelemenata ili makrohrraniva za biljku je azot (N). Da bi se biljke normalno razvijale potrebna je dovoljna količina azota u hranljivom supstratu ili u zemljištu na kojem se biljka razvija. Azot je deo proteina biljke i podstiče rast. Bitne činjenice o azotu su da je sastavni deo mnogih jedinjanja važnih za životne procese biljaka, kao što su proteini, nukleinske kiseline i druga jedinjenja.
Uticaj azota na razvoj biljaka je mongostruk, te tako on utiče na veličinu lisne površine, zatim na fotosintetsku aktivnost, na dužinu života lista, na metabolizam jona. Forme azota koje su biljkama dostupne su nitratna forma (NO3) i amonijačna forma (NH4). Dejstvo azota je blisko povezano sa formom koju biljka usvaja, te tako nitratni oblik podstiče nakupljanje kalijuma (K), kalcijuma (Ca) i magnezijuma (Mg) u biljkama. Dalje, dejstvo azota ogleda se u njegovom pozitivnom uticaju na otpornost biljaka na niske i visoke temperature i bolesti. Uticaj azota na otpornost biljaka i patogene može biti direktan i indirektan. Direktna uticaj je kroz dejstvo na intezitet zaraze, jer deluje na metabolizam biljke od koje zavisi ishrana izazivača bolesti/patogena. Takođe, direktan uticaj je putem bujnosti useva tj. bujnosti lisne mase i na taj način na pojavu patogena. Indirektan uticaj azota na otpornost biljke je kroz usporavanje razmnožavanja izazivača bolesti, zatim na skraćenje životnog ciklusa patogena.
Stoga je vrlo važno precizno odrediti sadržaj azota u zemljištu, biljci ili vodi.
Predstvaljamo vam nekoliko vrhunskih instrumenata koji će vam pomoći da lakše planirate vaš plan đubrenja.
